Убиство краља Александра у Марсеју октобра 1934. године поставило је пред политичке ауторитете Краљевине Југославије и Француске бројна питања од којих нека заокупљају живу пажњу и потоњих историчара. Једно од њих је и да ли је краљ оставио политички аманет у виду последње поруке и какав је његов садржај. Врло рано се међу званичницима, а и шире почело ширити да су краљеве последње речи биле крилатица Чувајте Југославију!, али многи истраживачи истичу да је ова порука пре свега била идеолошки мотивисана у складу са тада важећом идеологијом интегралног југословенства. Ипак и поред бројних разматрања ово питање вероватно, због природе доступних података, неће добити коначно решење.
Извођач: Ана Здравковић. >>> |
Атентат на краља Александра и министра иностраних послова Француске Луја Бартуа 9. октобра 1934. извршен је муњевито уз видну панику и несналажење присутних органа реда. Најближи месту догађаја био је српски министар Богољуб Јевтић. Он је први притрчао рањеном краљу али у вези са овим није дао никакву изјаву, ни писану ни усмену, нити је то од њега тражено. Крилатицу Чувајте Југославију први је обзнанио маршал Двора ђенерал Александар Димитријевић. Ипак од самог почетка се сумњало да је он био уопште присутан када је краљ умирао. Богољуб Јевтић је доцније тврдио да Димитријевић уопште није ушао у кола нити је видео краља све док кола с њим нису дошла до градског начелства, када се краљ већ налазио у несвести. Ипак ђенерал Димитријевић је чврсто остајао при својој верзији. Ђенерал је упорно понављао Александру Грејаму, британском писцу који је писао о краљу Александру, да се нагнуо над краља у самртном часу и да је чуо како овај последњом снагом изговара: Чувајте Југославију. Британски писац поставио је питање да ли је краљ можда рекао: Чувајте краљицу, али ни овај духовити коментар није поколебао ђенералову самоувереност. Ипак Димитријевићев случај није био само питање очевица и сведока. Његов положај био је озбиљно пољуљан, а постављано је питање да ли је уопште предузео све неопходне мере да заштити краљеву личност. Наводно, кнез Павле Карађорђевић га је упитао по повратку из Марсеја: Ви сте се вратили, а где Вам је Краљ? Ваша је дужност да браните краља пре него што сами погинете!
О политичкој мотивисаности ове синтагме сведочи и чињеница да су се појавиле и друге верзије. Французи су имали нешто дужу верзију краљевих последњих речи: Чувајте француско-југословенско пријатељство. Француска ауторка Клод Елан допушта могућност да је краљ стигао да каже реч Чувајте али ни ово није извесно. Владета Милићевић је пажљиво испитивао догађаје и чак је анкетирао шофера Фоасака и генерала Жоржа у вези са овим догађајем. Он сматра да је краљ пред атентат вероватно видео комешање у маси и потенцијалног атентатора и да је можда рекао некакво упозорење на француском језику. Бранислав Глигоријевић наводи да краљ вероватно није стигао да изрекне ништа јер је смрт наступила врло брзо. Слоган је и поред свих контроверзи брзо заживео као погодна политичка парола. Наведен је у прокламацији Владе од 10. октобра 1934. у којој се наводи да треба овај свети аманет испунити верно и достојанствено.
Литература
Бранислав Глигоријевић, Краљ Александар Карађорђевић. У европској политици, Београд 2002, 307—308.