Великог српског књижевника Милоша Црњанског (1893—1977) и истакнутог књижара Гецу Кона (1873—1941) повезивало је више веза — обојица су потицали из Чонграда, а такође, Геца је издао многа дела Црњањског. Такође, сачуване су поједине анегдоте које илуструју на интересантан начин однос између издавача и писаца у међуратном Београду.
 |
| Милош Црњански (1893—1977), српски књижевник, фотографија из 1914. године. Црњански је у униформи аустроугарске војске. |
| Извођач: Ана Марија Грбић. >>> |
Црњански је најављен као један од талентованијих и најплоднијих писаца наше савремене књижевности, мада још у развоју романом Сеобе који је објављен 1929. године. Већ идуће године Геца Кон је објавио дело Милоша Црњанског Љубав у Тоскани, а 1931. године и књигу О Немачкој. У Каталогу издања Геце Кона уз име Милоша Црњанског забележен је погрешан податак о Црњанском који ће касније сам писац исправити. Наиме, као место његовог рођења наводи се Иланџа. Црњански је према тексту из књиге Косте Димиријевића Време забрана тврдио да ова грешка потиче од Марка Ристића и његовог чланка из часописа Дело и да је та грешка пренета и у Енциклопедију Југославије, где је одредницу о Црњанском написао Ристић. Црњански о овоме наводи:
[…] та иста, уверен сам намерна Маркова грешка, стоји и у Енциклопедији Југославије, где ме је он, наравно ко би други, обрађивао. Ја сам рођен у Чонграду где ми је отац, као родољуб, прогнан, а то место је данас у Мађарској. Захвалан сам на рођењу у том месту, ако ни због чега другог, а оно бар зато што је тамо, игром случаја, познати београдски издавач Геца Кон, угледао свет. И тако сам, брзо и лако, дошао до свог издавача Кона, који ме је звао земљаком и увек радо, штампао. Додуше то је чинио на основу препоруке професора Слободана Јовановића, чије је савете, тај наш значајни издавач без поговора слушао. Он је објавио Слободанова сабрана дела, надајући се, јадник, да ће га професор и у Академију наука увести. А зашто да и један издавач не постане њен члан кад су у њој толики празноглавци?
Црњански је био један од чланова Академије седам уметности коју је основао Геца Кон. У вези са Гециним односом према Црњанском, Божидар Ковачевић је забележио и једну анегдоту. Наиме, једном приликом Црњански је навратио и одмах са врата понудио Кону да преведе дела немачког филозофа Фридриха Ничеа. Присутни су се изненадили када је Кон одмах пристао да објави преводе Ничеа у десет књига. Одмах је потписао уговор и исплатио аконтацију Црњанском. На чуђење Божидара Ковачевића како се тако лако одлучио на посао са Црњанским, Кон је одговорио:
Па, знате и сами, песме данас имају слабу продају, а знам да би ми Црњански, колико сутра, понудио своју збирку. Било би ми неугодно да га одбијем, поготову што смо земљаци и да му кажем отворено да се песме, не само његове, не читају. Овако, решио сам случај. Црњански се задуго неће појавити, а сигуран сам иначе да од Ничеа неће превести ни редак.
Литература
Велимир Старчевић, Књига о Геци Кону, треће, допуњено издање, Просвета/Admiral Books, Београд 2009.