Цар Матија Кантакузин, син Јована Кантакузина и савладар Јована V Палеолога, напао је у љето 1357. град Сер, средиште области царице Јелене, удове цара Стефана Душана. Сакупивши војску, коју су већином сачињавали Турци Османлије, дошао је до Сера, гдје се сукобио са српском војском. Поход је завршио неславно, а цар је био срамно заробљен…
Како саопштава Јован Кантакузин, цар Матија Кантакузин је у споразуму са кесаром Војихном, господарем Драме, и архонтом Сера, који су били вољни да пређу на његову страну, испланирао поход на град који је држала царица Јелена. Пошто није имао довољно војске за овај подухват, обратио се за помоћ свом зету, османском емиру Орхану. Овај му је послао дио своје војске, која је првобитно била намијењена за извођење пљачкашких похода у Бугарској. Када је сакупио војску, цар је, према ријечима Нићифора Григоре, прошао Волерон и кланце код Христопоља, а затим је опљачкао област око Филипија и упутио се ка Серу. Ту се сукобио са српским снагама које је послао цар Урош, али није имао много успјеха. Како се дио његове војске већ раније одао пљачкању, морао је да се повуче. Тада га је напустио и кесар Војихна, Срби су напали његове неспремне одреде и Матија је код Филипија претрпио пораз.
Град Филипи је био антички и средњовјековни град у подножју Пангајске горе, с једне стране окружен кланцима и врлетима, а с друге мочваром. Како су становници града били против њега, Матији није преостало ништа друго до да се бори како зна и умије. Јован Кантакузин каже да му је у борби настрадао коњ, али га је спасао један слуга, извесни Капарисиот, који му је уступио свог коња. У овој тешкој ситуацији, цар је побјегао у мочвару сву обраслу трском, мислећи да ће ту остати непримијећен док не падне ноћ. Ипак, становници Филипија су са ловачким псима пронашли сакривеног цара и заробили га.
Након заробљавања Матија је био одведен код кесара Војихне у Драму. Овај га је, уз сагласност царице Јеленe, уз откуп вратио цару Јовану V Палеологу. Међутим, то није био крај Матијиних мука — цар Јован га је послао на острво Тенедос, а Матија се убрзо одрекао и царске титуле.
Литература
Византијски извори за историју народа Југославије VI, приредили Сима Ћирковић и Божидар Ферјанчић, Београд 1986.
Историја српскога народа I, Београд 1994 2.