Београд у путопису Евлије Челебије

Евлија Челебија је најпознатији турски путописац 17. века. У пролеће 1660. први пут је прошао кроз српске земље. Преко Пирота, Ниша, Алексинца, Параћина и Гроцке дошао је у мају 1660. у Београд. Остао је до краја јуна око месец дана. Оставио је најдетаљнији опис Београда из 17. века.


**Бајракли џамија** у Београду, савремен изглед. Џамија је изграђена 1575. године и један је од ретких сачуваних објеката које је на свом пропутовању видео Евлија Челебија.
Бајракли џамија у Београду, савремен изглед. Џамија је изграђена 1575. године и један је од ретких сачуваних објеката које је на свом пропутовању видео Евлија Челебија.

Извођач: Слађана Братић. >>>

За Београд Евлија каже да је диван ко алем камен у прстену. Ту је било седиште смедеревског санџакбега. Варош и тврђава налазили су се на брегу изнад споја двеју река Саве и Дунава.

Доњи град је имао четвороструке бедеме окићене кулама и четири јаке капије — Барутана, Велико и Mало представништво и Mала тајна капија. Београд је тад имао око четири стотине кућа, што приземних што на спрат, покривених ћеремитом без вртова и башти. Такође је имао и пет џамија, Сулејман-ханов хамам, радионицу оружја, барутану и ковницу новца. Изван града налазило се велико пристаниште где је могло да пристане 50 лађа. На обали Дунава налазила се градска царинарница.

У Горњем граду живела је градска посада. На источној страни налазила се Сахат капија кроз коју се силазило у варош. На том месту била је Сахат кула. Звук звона са куле чуо се на дан хода од града. Две капије су водиле у Доњи град. У Горњем граду се налазило две стотине кућа, као и Сулејман-ханова џамија покривена плавим оловом са високим и симетричним минаретима.

Град Нарин је била тврђава у западном углу Горњег града. То је била тврда четвороугаона тврђава од клесаног камена. Имала је двоструке бедеме и широк опкоп. У тврђаву, у којој је живео градски заповедник, улазило се преко покретног моста. У Нарину су се налазили текија, житни магацин и цистерна као и бунар дубок 50 лаката. Тврђава је имала пет високих округлих кула покривених оловом — Небојшина кула, Црвена кула, Крвава кула, Зиндан кула и Шахин кула.

Варош Београд се простире источно и јужно од града. Нема опкопа ни бедема. Куће се налазе једна изнад друге. Варош има око 98 хиљада становника. Од тог броја 21 хиљада плаћа харач. Три махале имају Цигани на обали Саве. По три махале имају Срби, Бугари, Грци. Јевреји живе близу тврђаве а има и једна јерменска махала. Муслиманске махале се налазе на одабраним и високим местима. Има укупно 17 хиљада кућа са 5 до 10 чланова. Од тог броја су 160 великих палата или сараја. Све оне имају вртове и баште а на улазу двокрилне капије-порте.

Евлија каже да у Београду има 270 џамија али је тај број претеран. Није било никада више од 70 џамија. Затим наводи да је у граду било 8 медреса и велики број основних школа. Од караван-сараја издвајао се Соколовићев. Изграђен је од камена на спрат. Имао око 60 соба са огњиштем и стаје. Чаршија је имала око 3700 дућана. Постојали су сви тада заступљени занати. Све улице у чаршији су калдрмисане.

Мушкарци и жене се истичу по лепоти а посебно жене Српкиње и Латинке. На обали Дунава се налазе државна складишта а на обали Саве ливница топова. Барутана је одвојена ван града. Позната је баклава, ђувеч од ћурке, кајмак, јогурт и сок од вишања. Виногради су се простирали све до Вишњице.

Литература

Евлија Челеби, Путопис, превод, увод, и коментар Хазим Шабановић, Сарајево 1967.

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported