Експресионизам се сматра уметничким правцем карактеристичним за немачке уметнике, као и уметнике из других земаља који су били под њиховим снажним утицајем. Овај утицај се ширио и услед одласка великог броја уметника из Немачке. С друге стране, експресионизам се развијао и у Аустрији, посебно у Бечу, али је овде имао другачији, специфични, ток развоја у односу на Немачку.
Извођач: Денис Ранђеловић. >>> |
Бечку уметничку сцену на почетку 20. века карактерисао је пре свега рад Бечких радионица а међу уметницима који су у њима стварали својим значајем се издвајао Густав Климпт. Климпт је признање за свој уметнички рад пре свега добио тако што су му се отвориле могућности да изради велики број мурала и других слика на великим површинама између 1886. и 1899. године. за разлику од немачке уметничке сцене где експресионисти стварају махом супростављајући се уметничким тенденцијама карактеристичним за академско сликарство друге половине 19. века у Бечу су млађи сликари, попут Оскара Кокошке и Егона Шилеа, сматрали да поједини њихови претходници, пре свих Густав Климт, заслужују пажњу и да његово дело може да инспирише и њихово сопствено уметничко стварање. Године 1908. Кокошка је Климту посветио књигу, збирку бајки, Die Träumenden Knabe. Такође, Климт је био веома заинтересован за стваралаштво млађих сликара. Лично је сматрао Кокошку за најталентованијег из млађе генерације стваралаца а Шилеа је лично помогао у неколико прилика. За разлику од Берлина, чини се да у Бечу није постојала суревњивост између старије и млађе генерације уметника. Разлог за то се можда може наћи у чињеници да су се Климпт и неколико његових једномишљеника нашли у сукобу са натуралистичким крилом Бечке сецесије и да су се удаљили од ове групе. На тај начин Климт је у позном периоду стваралаштва неоубичајно добио улогу уметничког револуционара.
Ипак, значајне разлике између нових стваралаца и Климпта су се показале већ на уметничкој изложби из 1908. године када је Кокошка први пут јавно изложио своје цртеже и када је критика ову изложбу оценила као губитак укуса на уметничкој сцени. Заправо, Кокошка је и настојао да направи заокрет у односу на преовлађујући уметнички укус Беча на почетку 20. века и његови радови, као и радови других бечких експресиониста ће се у све већој мери одвајати од својим уметничких узора. И поред промена у стилу може се запазити тематска блискост између Климпта и бечких експресиониста. И Климт је, као и његове млађе колеге, био заинтересован за егзистенцијална питања, сексуалност, болест и смрт. Ипак за разлику од Климпта, Кокошка и Шиле су ове теме обрађивали далеко експлицитније док се код Климта оне углавном могу само наслутити испод бројних сложених симбола.
Литература
Dietmar Elger, Expressionism, 2007, Taschen. ISBN 978-3822831946