Батина је из раја изашла

Надалеко чувени Мехмед II Освјач, османски султан који је освојио Цариград 1453. године и тиме задао смртни ударац Византијском царству, био је веома бунтован младић који је задавао само главобоље свом оцу, султану Мурату II. Дозвао се памети и постао узоран престолонаследник тек пошто је добио дебеле батине од свог учитеља!


Мехмед II Освајач, портрет који је 1480. насликао млетачки сликар Ђентиле Белини.
Мехмед II Освајач, портрет који је 1480. насликао млетачки сликар Ђентиле Белини.

Извођач: Ана Здравковић. >>>

Али Челебија, син Мурата II и његов наследник, био је неочекивано убијен заједно са своја два малолетна сина 1443. године. Његова смрт је, међутим, Мехмеда Челебију, другог Муратовог сина, поставила на место престолонаследника. Одмах је био позван у очеву палату како би се припремио за будућу одговорност и добио образовање достојно једног владара.

Мехмед је, међутим, био хировит и својеглав младић. Био је жестоке и веома бунтовне природе и тврдоглаво је одбијао да прими било какав савет од старијих. Учитељи су се низали један за другим, али ни један није успео да младог Мехмеда натера на учење и послушност. Нешто пре доласка у царску палату, Мехмед је био остао без учитеља — мула Ијас-ефенди, пореклом Србин, није имао никаквог успеха у васпитавању бунтовног принца, а с друге стране, често је падао у екстазу, повлачио се у манастирску ћелију и на крају постао суфи, тј. муслимански мистичар.

Тада је султан наишао на особу која би могла имати довољно енергије и угледа да потчини непокорног Мехмеда. Мурат је овај страховито тежак задатак доделио надалеко чувеном мули Ахмеду Куранију, пореклом из села Куран у курдској области Шехрисур. Ахмед Курани је прво изучавао право и Коран у Каиру, да би се касније обрео у Анадолији одакле га је Мурат II поставио у медресу (верску школу) Мурата I у Бруси где је радио заједно са Ијас-ефендијом. Одатле је био позван у Магнису, да у намесничкој палати још једном проба да успе на задатку на ком су многи пре њега доживели пораз.

Старији извори тврде да је тада Мурат II дао један прут и дозволу да слободно може казнити дечака уколико буде било потребно. Мула је примио прут и захвалио се, а онда се с прутом у руци упутио право Мехмеду, и рекао му:

Твој отац послао ме је к теби да те подучавам, али и да те казним уколико ме не би хтео слушати.

Млади Мехмед се на мулине речи слатко насмејао, али његово весеље је било кратког века. Мула Ахмед га је, уз султанов благослов и са султановим прутом, измлатио тако жестоко да је после тога млади принц променио из корена своје понашање — постао је врло марљив ђак, штавише, за врло кратко време савладао је цео Коран, а према свом учитељу је осећао велико страхопоштовање. Мурат је богато наградио упорног мулу за успехе које је имао у Мехмедовом васпитању, а сам Мехмед је свом учитељу доделио високе положаје кад је и сам постао султан.

Литература

Франц Бабингер, Мехмед Освајач, Алгоритам, Београд, 2010. стр. 25.

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported