Барберинијев рељеф

Барберинијева слоновача, у ствари рељеф израђен у слоновачи, представља византијски диптих са почетка 6. века. Диптих представља победоносног цара, Анастасија I или још вероватније Јустинијана I, на рељефу који пружа праву мешавину класичне, паганске, и хришћанске иконографије. Данас се налази изложен у париском музеју Лувр.


Диптих Барберини
Диптих Барберини

Извођач: Мирослав Шолти. >>>

Рељеф је у почетку био диптих од пет делова, али је временом десни диптих изгубљен. На централном панелу, приказан је победоносни цар на пропетом коњу како забија копље у земљу, чиме се симболично означава завршетак освајања. Иза копља се налази фигура побеђеног варварина, изнад царевог левог рамена налази се представа Нике (Победе) која владару приноси ловоров венац. Царево стопало придржава Геја (Земља) која му нуди своје дарове и симболише напредак и обиље. На мањем панелу лево, представљен је гологлави официр који цару приноси статуету Победе. Најзад, панел испод главног панела приказује варваре како цару приносе дарове који симболизују њихову земљу: корпу са житом, венац, слонову кљову, пантера и лава. Иновација у иконографском смислу су хришћански елементи у виду горњег панела на коме два анђела придржавају Христа који благосиља цара и његова дела.

Није најјасније који цар је конкретно приказан на диптиху. Уколико прихватимо становиште да је у питању безбради Анастасије I (491—518) онда је рељеф израђен у част успешног окончања рата против Персијанаца 506. године. У том случају, варвари са даровима симболишу побеђене Источњаке. Уколико је победоносни цар Јустинијан I (527—565) тријумф би могао да алудира на две успешне спољнополитичке акције са почетка цареве владавине. Можда обележава закључење Вечног мира из 532. са Персијанцима или пак изненадно и нагло освајање Африке и уништење вандалске државе 534. године. Дарови покорених варвара у житу, слоновачи и егзотичним зверима можда симболишу Африку.

Иако је израђен у цариградским радионицама у 6. веку, диптих од слоноваче је послат у јужну Галију најкасније почетком 7. века, вероватно као дипломатски дар неком од франачких владара. На полеђини диптиха управо у то време урезан је списак франачких владара и великодостојника. Даља судбина диптиха није позната сем да је 1625. из једне приватне колекције доспео у збирку кардинала и папског легата Барберинија по коме до данас носи име. Најпосле, Барберинијев рељеф је 1899. дошао у посед чувеног музеја Лувр у Паризу где је изложен и данас.

Литература

S. Mitchell, A History of the Later Roman Empire, AD 284-641, The Transformation of the Ancient World, Oxford 2007, стр. 163-164.
The Oxford Dictionary of Byzantium, vol. I, ed. A.P. Kazdhan, New York-Oxford 1991, стр. 254.
Званичан сајт музеја Лувр у Паризу, где се овај рељеф налази од краја 19. века (извор)

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported