Француски краљ Пољске

Анри од Анжуа, омиљени син француске краљице Катарине Медичи, постао је краљ Пољске 11. маја 1573. године. У ту част, као и у част високих пољских званичника који су дошли у Париз да поздраве свог новог краља, краљица мајка је одржала величанствен бал у својој новој палати Тиљерије. Тај догађај је остао забележен на једној од таписерија из серије таписерија познатих као „Валоа таписерије“ на којима су приказане сцене са различитих прослава и балова које је организовала краљевска породица Валоа, и која се данас налази у палати Уфици, у Фиренци. На самој таписерији врло лако се може уочити Катаринин лик у црнини, одећи коју је носила од смрти свог мужа, па све до своје смрти.


Једна од таписерија Валоа, приказан је бал који је француска краљица Катарина Медичи одржала поводом пријема пољског посланства 1573. године.
Једна од таписерија Валоа, приказан је бал који је француска краљица Катарина Медичи одржала поводом пријема пољског посланства 1573. године.

Посланство од дванаест пољских амбасадора међу којима је било и протестаната и католика, упутило се крајем јула или почетком августа 1573. године у Француску, у сусрет свом новом краљу. Уз амбасадоре, на пут су је кренуло и 250 пољских племића међу којима је било свештених лица, сенатора и феудалних великаша који су представљали пољски парламент.

Пољска делегација је стигла у Париз 19. августа са педесет кочија, од којих је сваку вукло седам до осам коња. Њихов свечани улазак у француску престоницу био је обележен заглушујућом паљбом из 1500 аркебуза, а у делегацији за дочек налазили су се војвода де Гиз, његови рођаци и друге високе личности Француске. Парижани, које је иначе било врло тешко изненадити, задивљено су гледали егзотичне госте. Пољаци су били обучени у своју традиционалну одећу, са шеширима обрубљеним крзном и капама опточеним драгуљима, у широким чизмама и са гвозденим копљима у руци, око појаса су носили мачеве, а на леђима тоболце са стрелама украшеним драгим камењем. Коњи су били скоро исто као и људи, окићени драгим камењем, док им је са седала и узди светлуцало драго камење. Париска светина је немо посматрала, забезекнута раскошношћу, лепотом и достојанством Пољака, које је маршал Таване у својим мемоарима описао као дивљаке.

Али, ту није био крај изненађењима. Пољски амбасадори су убрзо показали да су такође и веома образовани и да говоре с лакоћом више језика — латински, италијански, немачки и француски са тако чистим акцентом као да су били рођени на обали Сене уместо у тој далекој земљи чије су обале запљускивале Виса или Дњепар.

Након уобичајених церемонија на којима су амбасадори Анрију званично представили документ којим га проглашавају својим краљем, Анри је 14. септембра извео званичан улазак у Париз у својству пољског краља. У ту част, као и у част пољских званичника, Катарина Медичи је организовала бал у својој новој палати Тиљерије, која се налазила на десној обали Сене, и затварала је западни део дворишта Лувра.

Бал је био величанствен. Након богатог банкета, столови су били уклоњени како би се створио простор за игру. Катарина је у Француску увела многе новине из најразличитијих области живота, па и музике и плеса — познато је да је она из Фиренце увела у Француску најраније форме балета и опере. Балет су извеле њене пратиље обучене као нимфе. Након балета, следила је песма кастрата које је Катарина довела из Италије, и које је пратио један виолиниста, први виолиниста ког је Француска чула.

Пољска делегација је била очарана призором и лепотом француског двора. Сам краљ, Шарл IX, касније је писао француском амбасадору у Лондону:

Синоћ је краљица мајка одржала бал у својој палати где је пољска господа толико уживала да су изјавили да нису никад видели ништа лепше … и да су били веома задовољни почастима које су им биле указане.

Литература

Leonie Frieda, Catherine de Medici, Weidenfeld & Nickolson, London, 2003. str. 282—291

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported