Американаци, српски добровољци

Године 1875. плануо је устанак у Босни и Херцеговини против турске управе. У исто вријеме јавља се у Србији јак покрет који се залагао за рат са Турском. Средином 1876. под великим притиском јавности Србија и Црна Гора објављују рат Турској и почињу војне операције. У редовима српске војске током Првог и Другог српско-турског рата (1876/77. и 1877/78) учествовао је и значајан број страних добровољаца, прије свега из Русије, затим Италијани (познати као гарибалдинци) као и бугарске чете, али је међу њима било такође и Американаца…


**Битка за Моравац** 1876. године, савремени приказ
Битка за Моравац 1876. године, савремени приказ

Извођач: Марина Говедарица. >>>

Међу добровољцима који су се борили у српској војсци забиљежено је свега неколико америчких држављана. У току Првог српско-турског рата истицала се грофица Жанин која је потицала из отмјене америчке породице и била је супруга италијанског конзула. За вријеме рата она је својим личним средствима основала народну кухињу која је бесплатно дијелила порције хране.

Интересантна је судбина још једног Американца који је за вријеме првог рата у боју изгубио ногу. Њега је приликом обиласка рањеника посјетио и кнез Милан Обреновић. Како није знао српски, кнез га је на француском упитао ко је и одакле је. Овај му је одговорио да је из Чикага. Он је послије рата остао у Србији одакле је слао дописе за Америку.

У току Другог српско-турског рата 1877—1878, истакао се међу добровољцима Американац Феликс Вајтер међу Србима познат као Срећко Даљковић (Далековић). Овај амерички добровољац први пут се помиње у изворима у вези са истакнутим добровољачким батаљоном Ђоке Влајковића децембра 1877. године. Јануара 1878. године, пошто се истакао у борбама око Пирота, Трна и Радомира, Феликс Вајтер је унапријеђен у потпоручника и постављен за шефа штаба (батаљона). Истог мјесеца Феликс је био одликован златном медаљом за храброст. О томе ко је био Феликс Вајтер нема много података, нити се знају његови разлози приступања српској војсци. Да је био Американац открива само један податак, и то Влајковићевог ађутанта Андре Книћанина који Феликса наводи као Американца. Феликс Вајтер је жив дочекао завршетак рата и једно вријеме послије рата боравио је у Нишу у геодетској служби. Иза њега је остао план Ниша у размјери 1 : 4 000 потписан марта 1878. године. Из овог податка би се могла извући теза да је Феликс Вајтер био образована и школована личност. Ово је уједно и посљедњи документ у којем се он спомиње.

Литература

Владимир Стојанчевић, Један Американац, српски добровољац у рату Србије са Турском 1877/78. године, Зборник Историјског музеја Србије 23 (1986), стр. 93-96.

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported