Манастир Гргетег у Другом светском рату

Манастир Гргетег у Другом светском рату имао је сличну историју као и остали фрушкогорски православни манастири — с обзиром да се налазио на територији Независне Државе Хрватске, имовина манастира је била опљачкана, а манастирско братство растурено. После 1942. године нашао се на територији где су деловале партизанске снаге, тако да је поред усташких и немачких снага, био жртва и партизанских дејстава. Нарочита оштећења нанета су манстирском комплексу 22. септембра 1943. године када је страдао од артиљеријске ватре здружених немачких и усташких снага, које су свој напад на манастир заокружиле минирањем црквеног звоника. Након Другог светског рата, манастир је обновљен, и наставио је своје постојање као женски манастир.

Положај манастира у НДХ

Након кратког Априлског рата и капитулације Краљевине Југославије, Независна Држава Хрватска добила је цео Срем заједно са Фрушком гором на којој су се налазили многи српски православни манастири. Већ крајем априла 1941. усташки режим је почео да спроводи замисао о промени статуса фрушкогорских манастира, њиховим директним потчињавањем и коришћењем манастирских имања. Међутим, коришћење манастирских материјалних добара није био једини циљ новоуспостављног режима. Битан циљ усташког деловања на Фрушкој гори био је и слабљење културне и духовне основе српског народа на овим просторима.

Повереник владе Независне Државе Хрватске за источну Славонију, Марко Ламешић, издао је 30. априла 1941. године наредбу којом је усташа Андрија Лудвиг био постављен на место комесара у Епархијском управном одбору. Новопостављени функционер наредио је 14. јуна манастирским управама да морају да траже одобрење за сваку своју активност од епархијског управног одбора у Сремским Карловцима. Недуго затим, 20. јуна исте године, издата је нова наредба манастирима којом је прописано да манастирске управе саставе инвентаре своје целокупне имовине и да их предају надлежним властима. Такође је наређено да се ни у приватној ни у пословној преписци не сме користити ћирилично писмо и да ће се у манастирима настанити посебни надзорници чије је издржавање било обавеза манастира. Такође је донета и одлука о насељавању муслимана и Хрвата из Босне на манастирска имања.

Након четири дана, 24. јуна 1941, Анте Павелић, је донео одлуку о оснивању Државног равнитељства за обнову којом су сви фрушкогорски манастири потпали под патронат овог сектора усташке власти. Ова служба имала је задатак да исцрпи што више материјалних добара из православних манастира и епархијског комплекса зграда и установа у Сремским Карловцима. Манастири Гргетег и Велика Ремета добили су новог комесара, Мирка Пургара. Њему су управе ова два манастира доставиле спискове целокупне манастирске имовине који су потом послати Државном равнитељству за понову. Усташке власти су слободно располагале целокупном манастирском имовином сматрајући је ратним пленом.

Духовни живот фрушкогорских манастира запао је у веома тешку ситуацију још у лето 1941. године. За православне монахе ситуација је постала посебно тешка када је у Срем пребачена група од 86 словеначких римокатоличких свештеника са послугом. Њих је немачка власт предала усташама како би их пребацили у фрушкогорске манастире. Усташе су, на предлог Вјекослава Голубовића, главног комесара Епархије сремске, решили да питање православних монаха иѕ фрушкогорских манастира реше на драстичан начин — депортацијом у концентрационе логоре. Државно равнитељство је 9. августа 1941. године донело одлуку о чишћењу фрушкогорских манастира од православног монаштва, након чега су многи калуђери били ухапшени и спроведени у логор, док је неколицина њих успела да избегне у Србију.

Након акције уклањања православног монаштва са Фрушке горе, Комисија Музеја за уметност из Загреба је септембра 1941. обишла све фрушкогорске манастире и из њих однела све уметничке предмете. Ову акцију организовао је др Владимир Ткалчић, директор Музеја. Акција је спроведена брзо и стручно, предмети су пописани и описани на стручан начин. Предмети из манастира Гргетег су пописани и однети 11. септембра 1941. године.

Владимир Ткалчић је настојао да сачува што више уметничких предмета али је своје намере спроводио уз доста потешкоћа јер му је надређен био усташа Стјепан Готвалд, који је пљачкао стилски намештај, уметничке предмете и односио их у канцеларије усташке власти.

У ратној зони

Територија на којој се налази манастир Гргетег ушла је од пролећа 1942. у подручје дејстава Подунавског одреда НОП-а. партизани су успели да привремено заузму ову територију и да се сместе у конацима манастира Гргетега. Убрзо је Гргетег поново прешао под усташку управу. партизани су онда поново покушали да заузму манастир који је због снажних зидова постао важна утврда. После борби које су вођене од 16. до 20. априла 1942. године Гргетег је поново остао под усташком управом. У извештајима супростављених снага нема података уо степену разарања током ових операција. Највероватније је оштећена архитектура манастирских конака. Велику штету културним добрима нанеле су усташке и домобранске снаге посебн уништавањем близу две хиљаде старих књига из манастирке библиотеке. Уништена је и целокупна архивска грађа од краја 17. века до почетка рата.

Посебну штету манастирски комплекс Гргетега претрпео је током 1943. године. Тада су немачке јединице заједно са усташама гранатирале манастир а потом је миниран и порушен црквени звоник.

Стање манастира током рата

Покрајинска комисија која је утврђивала штету над културним добрима нанету током рата оставила је детаљан опис стања манастира непосредно по завршетку ратних дешавања. забележено је да је торањ уништен, да је апсида приликом бомбардовања оштећења и да услед прокишњавања ситуација сваким даном постаје све тежа. Конак манастира је био у потпуности опустошен. Експлозје и пожари уништили су све кровове. Све покретна имовина била је однета. Уметнички вредне иконе Уроша Предића из иконостаса су очуване у изузетно добром стању. иконостас је оштећен тек након рата када су поједине иконе изрешетане мецима. Велика оштећења нанета манастру током рата настављена су делимично и након рата одвлачењем грађевиснког материјама.

Литература

  • Д. Давидов, Страдање манастира Гргетега, Манастир Гргетег. Прилози монографији, Нови Сад 1990, 235—244.
Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported