| Добро дошли! |
|
Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака. Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook. |
| Позајмите глас Историјској библиотеци! |
|
Ако сте заинтересовани, кликните овде! |
| Препоручујемо |
 Вилхелм Рихард Вагнер је био немачки композитор, песник, есејиста и музички теоретичар. Вагнер је личност од пресудног значаја за историју музике; као један од највећих стваралаца на подручју опере (или музичке драме, како је волео да зове своје сопствене), у својим делима је поставио основу озбиљне музике 20. века, нарочито у Тристану и Изолди, где се обилно користи хроматизмом и где можемо наћи корен атоналности. Истиче се по употреби лајтмотива. У својим есејима поставио је теоретску основу свеукупне уметности (нем. Gesamtkunstwerk), теорије по којој је музичка драма. Истиче се по употреби лајтмотива. У својим есејима поставио је теоретску основу свеукупне уметности (нем. Gesamtkunstwerk), теорије по којој је музичка драма најсавршенији облик уметничког израза. >>>  Српско војно племство у Војној граници 18. века је било српско племство у Хабзбуршкој монархији чији су преци биле граничарске официрске породице којима је Хабзбуршка монархија додељивала племићке титуле због заслуга њихових појединих чланова у ратовима. Племство српске средњовековне државе је у појединим случајевима напуштало своје области пред турским нападима али оно углавном није представљало зачетак српског племства у Хабзбуршкој монархији. Зачетак српског племства у Хабзбуршкој монархији може се везати за другу половину 16. века, мада су то били појединачни случајеви. Период од Великог Бечког рата до Револуције 1848. године, сматра се почетком стварања српског грађанског друштва у Монархији. Српско племство је јачало и преузимало водећу културну, а нешто касније и политичку улогу. >>>  Стара српска књижевност обухвата дела српске оригиналне и преводилачке књижевности настала у периоду од почетака српске писмености у 9. веку до преовлађивања барока у српској књижевности у 17. веку.  Ктиторска делатност светог Саве обухвата његов рад на обнови и подизању бројних цркава, манастира и других верских објеката у Србији, на Светој гори, у Солуну и Палестини. Своју ктиторску делатност Сава је започео у Ватопеду где је даривао овај грчки манастир у ком је боравио. Затим је заједно са оцем, монахом Симеоном (рашки жупан Стефан Немања), подигао манастир Хиландар на Светој Гори. >>>  Виријатов устанак је био оружани сукоб између староседелаца Лузитаније и Римске републике који се одиграо између 147. и 139. године пре н. е. Лузитанце је у овом сукобу предводио Виријат, по коме се догађај обично именује. Непосредни повод за овај сукоб био је покољ староседелаца које је на превару окупио и разоружао римски претор провинције Хиспаније Ултериор, Сервије Сулпиције Галба. >>> |
| Рекли су… |
Који је пољски краљ, по твом мишљењу, био најглупљи ?[...]Ја ћу ти рећи да је најглупљи пољски краљ био Јан Собјески, и то зато што је ослободио Беч од Турака. А најглупљи руски цар сам ја, јер сам помогао Аустријанцима да угуше мађарску буну. Николај I (1825—1855), руски цар, у писму из 1854. упућеном генералу ађутанту грофу Ржевуском |
| Препоручујемо… |
Тежак пут плодне сарадње Исидора Секулић је била једина жена у Управном одбору Српског књижевног гласника (скраћено СКГ), ''часописа који је у историји српске периодике заузео место легенде''. Током дугогодишње сарадње долазило је до честих трзавица у сарадњи између књижевнице и часописа које су одсликавале кризе кроз које је Српски књижевни гласник пролазио, али и тренутног расположења Исидоре Секулић, њене понекад тешке нарави и високих стандарда које је књижевница постављала пред своје сараднике. Односи између Исидоре и других сарадника часописа чине посебно поглавље у историји српске културе и књижевности… >>>  |
Током историје постојао је један поприлично морбидан обичај а то је да се од непријатељеве лобање направи пехар или посуда за јело и да се из њега пије или једе. Порекло овог обичаја није савим познато, али и археолошки налази и историјски извори нуде обиље података који потврђују овај обичај. Овај... >>> Диоклецијану није ни падало на памет да ће једног дана постати цар, све док није био послат у Галију где му је била проречена славна будућност Годинама касније, цар Диоклецијан поштедео је александријске побуњенике само захваљујући свом коњу и свом сујеверју Диоклецијанова биста из... >>> Од источних писаца сачувана су само два путописа српских земаља из 17. века. Један од њих је турски путописац Евлија Челебија. Он је рођен у угледној породици у Цариграду. Веома образован и слободног духа цео живот је посветио путовањима. У пролеће 1660. године уследило је његово путовање од Једрена... >>> Сунцокрети, тема присутна у двема серијама слика мртве природе холандског сликара Винсента Ван Гога, једно су од малобројних уметничких дела у историји уметности која су готово постала синоним са именом уметника и његовом сликарском техником. Поред пејзажа и аутопортрета, ово су вероватно... >>> Након победе у Првом светском рату, извојеване уз огромне губитке, Француска се нашла у положају најмоћније силе на европском континенту. Низом савеза и споразума са новоформираним државама она је настојала да оформи систем који би јој омогућио да осигура свој положај. Ипак, слабљење француске... >>> Теза о наводном словенском пореклу визнатијског цара Јустинијана (527—565) продрла је преко једног фалсификата, наводног Јустинијановог житија, из 17. века у европску историографију и историјско мишљење. У жељи да што потпуније сагледају живот знаменитог цара, нарочито рани и мало познат период... >>> Да ли сте знали да је Андроник III Палеолог, византијски цар (1328—1341), патио од маларије пуних 20 година? Андроник је имао великих и честих проблема са здрављем, које иначе није много ни пазио, јер се није држао лекарских савета што му је и дошло главе 15. јуна 1341. године, када је, након... >>> Дуван се обично најчешће везује за Османлије и Османско царство. Прва асоцијација је обично Турчин са брчинама како пуши наргиле, чак у српском језику постоји изрека „пуши као Турчин“, за неког ко много пуши или воли дуван. Међутим, занимљиво је знати да је дуван, кад се појавио међу Турцима, у... >>> Козарска Дубица, мали град на сјеверозападу Босне и Херцеговине, са богатом историјом. Због бурне прошлости многа материјална свједочанства неповратно су изгубљена. Дубички топ једно је од ријетких оваквих свједочанстава. Дубички топ, савремена фотографија. Извођач: Марко... >>> Олимпијске игре су највећи спортски догађај на свету са специфичном симболиком — у старој Грчкој, сва непријатељства би престајала док су трајала спортска такмичења. Међутим, у модерном добу, Олимпијске игре су више пута биле употребљене у политичке сврхе, од којих су можда најекстремнији примери... >>> |
| Да ли сте знали? | Занимљивости месеца |
|
Није познато када су у средњовековној Византији почеле да се носе панталоне, мада се први помен у писаним изворима панталона у оквиру византијске гардеробе налази у делу солунског архиепископа Евстатија с краја 12. века1. |
Владимир Вијановић, познат као „Влада Револуција“ због учешћа у студентској побуни у Београду 1968. године захваљујући глумцу Зорану Радмиловићу статирао је у телевизијској серији „Више од игре“ 1977. године. Када се сазнало о коме је реч, сцене где се он појављивао уклоњене су.1 Пре епохе Крсташких ратова, према сачуваним изворима, својеврсни рекордер по броју ходочашћа у Свету земљу био је Фулк Нера, гроф од Анжуа. Он је у Јерусалим ходочастио четири пута — 1003, 1008, 1035. и 1038. године.2 |
| Најновије… | Из архиве Историјске библиотеке… |
|
 Соломон (погинуо 544. године) био је источноримски (византијски) војсковођа и великодостојник током владавине цара Јустинијана I (на слици). Био је пореклом са источне границе Византијског царства, родом из утврђене вароши Идрифтон недалеко од Даре, главне византијске тврђаве на граници према Персији. У раном детињству је доживео повреду услед које је остао евнух. Почетком 6. века постао је секретар (notarius) Фелицисима, византијског заповедника Месопотамије. >>>  Госвинта је била визиготска краљица између 551. и 589. године. Била је удата за два визиготска краља, прво Атанагилда, а потом Леовигилда, док је за време владавине Леовигилдовог сина, Рекареда, такође имала велики утицај. Била је присутна на визиготској политичкој сцени скоро четири деценије и током владавине три визиготска краља. >>> |