Насловна страна
Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook.

Позајмите глас Историјској библиотеци!
Readernaut
Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!
Препоручујемо
manastir-mostanica.jpg

Манастир Моштаница је српски православни манастир који се сматра једним од најзначајнијих православних манастира у Босни и Херцеговини. Смјештен је у долини истоимене рјечице на сјеверним падинама Козаре, 12 километара јужно од Козарске Дубице и припада Бањалучкој епархији. Кроз историју, овај манастир је заузимао важно мјесто у животу Срба на овом подручју. Претпоставља се да је саграђен у 16. вијеку. Током своје дуге и бурне историје, био је чак девет пута рушен и обнављан… >>>

naslovnica-vilarduenove-istorije.jpg

Жофроа де Вилардуен је био француски велможа, маршал Шампање и учесник у Трећем, а затим и Четвртом крсташком рату (1202—1204). После успостављања Латинског царства Вилардуен је именован за маршала Романије. На старофранцуском је после 1209. саставио историју Четвртог крсташког похода под називом О освајању Константинопоља (De la Conquête de Constantinople) у којој је описао догађаје од првог окупљања крсташа 1198. до погибије солунског краља Бонифација Монфератског 1207. године. Жофроа Вилардуен је рођен негде између 1150. и 1154. године. Његов отац Вилен је био племић из Шампање чији су се поседи налазили у јужном делу те покрајине, делимично у околини града Троа. Жофроа је био другорођени Виленов син, али је ипак успео да 1185. постане маршал Шампање. >>>

petar-veliki.jpg

Петар I Романов је био први руски цар који је владао од 7. маја 1682. па све до своје смрти 1725. На престо је дошао након многих дворских интрига и завера. У почетку је владао заједно са својим слабим и болесним полубратом, Иваном V, који је умро 1696. Након Иванове смрти, кад је постао цар Русије и немилосрдно је угушио било какав тип отпора, па чак и у сопственој породици. Петар је владао сам до 1724. године, а потом је владао заједно са својом женом, Катарином I Алексејевном. Модернизовао је у то време прилично заосталу феудалну Русију на друштвеном, политичком, војном и економском плану, а у исто време водио је експанзионистичку политику, углавном ка земљама које су излазиле на море. У току своје владавине, претворио је Русију у једну од водећих европских сила тог времена. >>>

novcic-justina-ii.jpg

Јустин II је био источноримски (византијски) цар из Јустинијанове династије који је владао између 565. и 578. године. Рођен је око 520. године и био је син Вигилантије, рођене сестре Јустинијана I. Јустин је на престо дошао захваљујући способности своје амбициозне супруге Софије, сестричине царице Теодоре, са којом је равноправно владао све до 574. године, када је због великих војних пораза и територијалних губитака на Истоку психички оболео и постао неспособан за самосталну владавину. По избору његове супруге, заповедник екскубитора (царске гарде) Тиберије, постао је цезар и Јустинов савладар, а након четири године и наследник на византијском престолу. >>>

hispanija-satelit.jpg

Хиспанија је била римска провинција која је обухватала територију Иберијског полуострва, то јест територију данашње Шпаније и Португалије. У 9. веку пре н. е. феничански трговци из Тира основали су колонију на северу Африке и назвали је Картагина која је ускоро преузела примат на западном Медитерану. У току 4. века пре н. е. Картагина је дошла у директан сукоб Римском републиком, дотада регионалном силом на Апенинском полуострву. >>>

ОстракизамВиријатов устанакЈован VI КантакузинБан БорићБајазит IМировна нота Бенедикта XV (1917)Јован ВладимирОдевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. векаСрпско војно племство у Војној граници 18. векаЖофроа де ВилардуенГеоргије МагарашевићПетар ТекелијаАна СавојскаСтефан МусићПолемика Вука Караџића и Милована ВидаковићаМилован ВидаковићПарсифалСрпска војска у БизертиМанастир МоштаницаРихард ВагнерДимитрије ДавидовићКонстантин ВеликиМарија МедичиДвор у средњовековним српским земљамаСредњовековни српски владарМавро ОрбинАларих IИларион РуварацМара БранковићЈустин IIБрунхилда од АустразијеЦарица СофијаБитка на ЈармукуСтара српска књижевностЈустинијан II РинотметСвети СаваИраклијеКтиторска делатност Светог СавеСулејман I ВеличанствениСвета ЈеленаЛеовигилдКонстантин IVПад Београда (1521)Андроник I КомнинХиспанијаВизиготска ХиспанијаСимонидаЦарица ТеодораПетар ВеликиВелизарОпсада Београда (1456)Деколонизација АфрикеМуслиманско освајање Иберијског полуострваДон КихотВизиготиМигел де СервантесЗападно римско царствоКарло VСтефан ДушанЂауме I од АрагонаАлмогавери
Рекли су…

Који је пољски краљ, по твом мишљењу, био најглупљи ?[...]Ја ћу ти рећи да је најглупљи пољски краљ био Јан Собјески, и то зато што је ослободио Беч од Турака. А најглупљи руски цар сам ја, јер сам помогао Аустријанцима да угуше мађарску буну.

Николај I (1825—1855), руски цар, у писму из 1854. упућеном генералу ађутанту грофу Ржевуском

Препоручујемо…

Трепанација

Трепанација је отклањање дела кости лобање без повреде крвних судова, можданих опни и мозга који се налазе испод кости лобање. >>>

trepanacija.jpg

Сујеверје, редовни пратилац свих епоха, изгледа да није успело да омађија и црногорске владике. Истраживање историчности појединих мотива, личности и ситуација у Горском вијенцу Петра II Петровића Његоша (1813—1851) довело је до проналажења интересантних подударности између Његошевог писања о... >>>

У свом делу О четвороструком корену става довољног основа (1813) немачки филозоф Артур Шопенхауер је, у расправи како разум утиче на перцепцију удаљености, навео како је Ораса-Бенедикта де Сосира обузео страх, пошто се успео на Монт Бланк, и видео џиновски месец Цијанометар, Женевска... >>>

Познато је да је српски кнез Милош Обреновић целог живота волео жене Милош Обреновић. Мориц Д. Дафингер. Извођач: Мирослав Шолти. Милош Обреновић, вођа Другог српског устанка и књаз српски у два наврата (1815—1839. и 1858—1860), постао је отац кад је имао 75. година!... >>>

Житије деспота Стефана Лазаревића које је изашло из пера Константина Филозофа представља специфичан текст старе српске књижевности. Иако је несумњиво стварао у складу са основним поетичким начелима хагиографије, Констнантин Филозоф велику пажњу посвећује политичкој и војној делатности деспота... >>>

Неколико необичних и крајње чудних догађаја наговестили су сјајну будућност сина сиромашног јерменског сељака, досељеника у Тракију, која је у 9. веку припадала теми Македонија. Међутим, како пословица каже, Бог помаже оном ко себи помаже, Василије је умео да искористи неколико прилика које су му се... >>>

Од источних писаца сачувана су само два путописа српских земаља из 17. века. Један од њих је турски путописац Евлија Челебија. Он је рођен у угледној породици у Цариграду. Веома образован и слободног духа цео живот је посветио путовањима. У пролеће 1660. године уследило је његово путовање од Једрена... >>>

Проституција је била део живота средњовековног Котора. О томе сведочи више судских спорова поведених у вези са овим занимањем, међутим, није познато да ли су у Kотору постојале јавне куће иако се и њихово постојање може наслутити. Бедеми старог Котора Извођач: Мирослав Шолти. ... >>>

Велики жупан Стефан Немања (1166/1168 1196) је у текстовима византијских писаца приказан са више пажње него иједан ранији српски владар из династија Властимировића и Вукановића. О Немањи су писали Јован Кинам, Никита Хонијат, Константин Манасије и Евстатије Солунски. Сви су они Немању приказивали... >>>

Дебела Берта (немачки Dicke Bertha), како јој гласи популарни назив, вероватно је једно од најпознатијих артиљеријских оруђа коришћених током Првог светског рата. Ипак, овај надимак се користи за означавање неколико артиљеријских оруђа, односно хаубица калибра 210 мм које су коришћене за гранатирање... >>>

Атомско оружје чију су моћ САД демонстрирале крајем Другог светског рата унело је сасвим нове параметре у стратешко размишљање две суперсиле које су након окончања рата убрзо постали глобални такмаци. Ипак, брзо заоштравање хладноратовског антагонизма, за Совјетски Савез је значило извесну стратешку... >>>

Да ли сте знали? Занимљивости месеца

Да је римски песник Овидије (I век пре н. е.) током свог изгнанства у црноморски град Томи (данас Констанца у Румунији) научио језик локалних варвара Гета како би у доколици састављао стихове на овом језику1.

Владимир Вијановић, познат као „Влада Револуција“ због учешћа у студентској побуни у Београду 1968. године захваљујући глумцу Зорану Радмиловићу статирао је у телевизијској серији „Више од игре“ 1977. године. Када се сазнало о коме је реч, сцене где се он појављивао уклоњене су.1

Пре епохе Крсташких ратова, према сачуваним изворима, својеврсни рекордер по броју ходочашћа у Свету земљу био је Фулк Нера, гроф од Анжуа. Он је у Јерусалим ходочастио четири пута — 1003, 1008, 1035. и 1038. године.2

Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…

ТЕКСТОВИ

АНЕГДОТЕ

huana-beltranka.jpg

Хуана де Трастамара, познатија као Хуана Белтранка (Juana la Beltraneja, Мадрид, 1462. — Лисабон, 1530) је била кћерка Енрикеа IV од Кастиље и Жоане од Португала. Хуана је била кастиљанска принцеза и несуђена краљица којој је одузет престо зато што велики део кастиљанског племства није веровао да је она била заиста краљева кћерка. >>>

stefan-music.jpg

Стефан Мусић је био српски средњовековни властелин из породице Мусић. Био је сестрић кнеза Лазара Хребељановића и погинуо је у Косовској бици 1389. године. За разлику од већине властеле, успомена на њега се сачувала у народној традицији из каснијих времена, посебно у епској песми Мусић Стефан. >>>

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported