Насловна страна
Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook.

Позајмите глас Историјској библиотеци!
Readernaut
Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!
Препоручујемо
mitropolijski-dvor-u-beogradu.jpg

Двор у српским средњовековним земљама је означавао пребивалиште владара или другог достојанственика али и место одакле је вршена власт. Речју двор првобитно је означавана кућа уопште да би се тек касније њего значење ограничило на раскошна боравишта владара и властеле. У смислу архетектонских решења боравиште владара била је кућа, пространија од обичних кућа властеле и зависног становништва. >>>

simonida-gracanica.jpg

Симонида је била ћерка византијског цара Андроника II Палеологa и четврта супруга српског краља Стефана Уроша II Милутина. Симонида се родила 1294. године као једина ћерка Андроника II Палеолога и његове друге супруге Ирине (Јоланде) од Монферата. Ирина је Андронику родила три сина: Јована, Теодора и Димитрија, али је такође и неколико пута побацила. Кадасе родила Симонида, историчар Георгијe Пахимер нам прича занимљиву причу о томе како је новорођенчету дато име. Византијско царство из доба владе Андроника II било је под сталним притиском многобројних непријатеља. Европским провинцијама царства, пре свега Македонији, стално је претио српски краљ Стефан Урош II Милутин који је још почетак своје владе 1282. обележио освајањем Скопља. >>>

milovan-vidakovic-ii.jpg

Милован Видаковић (рођен 1780. године у селу Неменикуће код Космаја, умро 28. октобра 1841. у Пешти, Хабзбуршка монархија) је био српски књижевник који се сматра утемељивачем романа у српској књижевности. Рођен у селу Неменикуће, подно Космаја, Видаковић је први књижевник нове српске књижевности који је потекао из области данашње централне Србије. Још у детињству пребегао је у Угарску, где се првобитно настанио у Иригу и где је отпочело његово школовање, које је потом наставио у Новом Саду, Сегедину и Кежмарку где је добио уобичајно хуманистичко образовање. У Кежмарку се спријатељио са Димитријем Давидовићем који га је сматрао за свог ментора. Убрзо је почео да ради и као приватни учитељ и ментор а још током школовања отпочео је и са књижевним радом. >>>

hispanija-pre-invazije-muslimana.jpg

Муслиманско освајање Иберијског полуострва, које је отпочело 711. године, представља изузетно важан догађај како у историји Шпаније и Португала, земаља које се данас налазе на Иберијском полуострву, тако и Европе уопште. Освајање се одиграло муњевито — у року од само 7 година (711—718), у неколико међусобно неповезаних похода, са не више од 25.000 војника и релативно малим бројем отворених битки, муслимани су успели да овладају готово целим полуострвом осим планинских крајева на северозападу који, по свој прилици, захваљујући својој неприступачности и оскудности, нису били довољно привлачни за освајање. >>>

sulejman-velicanstveni.jpg

Сулејман I Величанствени је био десети султан Османског царства који је владао између 1520. и 1566. године. Био је човек вишеструких талената: вешт војни стратег, велики законодавац, префињени песник и страствени обожавалац своје једине законите супруге, Украјинке Рокселане. Због велике реформе закона у муслиманској традицији је остао упамћен као Кануни (Законодавац), док је у Европи био познат као Велики Турчин. Наследио је царство у успону које је током своје владавине проширио на три континента, борећи се против Хабзбурговаца на Западу и против Месопотамије на Истоку. Када је ступио на престо, један савременик га је описао као питомо јагње које је дошло на место крволочног лава, међутим, током своје дугогодишње владавине Сулејман ће успети не само да очува велико царство које је наследио од свог оца, него… >>>

ОстракизамВиријатов устанакЈован VI КантакузинБан БорићБајазит IМировна нота Бенедикта XV (1917)Јован ВладимирОдевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. векаСрпско војно племство у Војној граници 18. векаЖофроа де ВилардуенГеоргије МагарашевићПетар ТекелијаАна СавојскаСтефан МусићПолемика Вука Караџића и Милована ВидаковићаМилован ВидаковићПарсифалСрпска војска у БизертиМанастир МоштаницаРихард ВагнерДимитрије ДавидовићКонстантин ВеликиМарија МедичиДвор у средњовековним српским земљамаСредњовековни српски владарМавро ОрбинАларих IИларион РуварацМара БранковићЈустин IIБрунхилда од АустразијеЦарица СофијаБитка на ЈармукуСтара српска књижевностЈустинијан II РинотметСвети СаваИраклијеКтиторска делатност Светог СавеСулејман I ВеличанствениСвета ЈеленаЛеовигилдКонстантин IVПад Београда (1521)Андроник I КомнинХиспанијаВизиготска ХиспанијаСимонидаЦарица ТеодораПетар ВеликиВелизарОпсада Београда (1456)Деколонизација АфрикеМуслиманско освајање Иберијског полуострваДон КихотВизиготиМигел де СервантесЗападно римско царствоКарло VСтефан ДушанЂауме I од АрагонаАлмогавери
Рекли су…

Који је пољски краљ, по твом мишљењу, био најглупљи ?[...]Ја ћу ти рећи да је најглупљи пољски краљ био Јан Собјески, и то зато што је ослободио Беч од Турака. А најглупљи руски цар сам ја, јер сам помогао Аустријанцима да угуше мађарску буну.

Николај I (1825—1855), руски цар, у писму из 1854. упућеном генералу ађутанту грофу Ржевуском

Препоручујемо…

Рани спомени презимена Мрњавчевић

У савременим изворима презиме династије краља Вукашина и краља Марка уопште се не спомиње, док се у историографији порекло овог презимена углавном везује за дело Мавра Орбина, иако ни он не наводи експлицитно презиме Мрњавчевић, већ само име Вукашиновог оца, Мрњаве (Margnava). Сима Ћирковић је сматрао да је овај навод основа за сва каснија извођења презимена Мрњавчевић. Ипак и неки ранији списи, од којих су неки били и Орбинови извори, спомињу ово презиме. >>>

grb-mrnjavcevic-korenic-neoric.jpg

Историја превођења најпознатијег грузијског спева, Витеза у тигровој кожи (грузијски ვეფხისტყაოსანი) Шота Руставелија (1172—1216) тесно је повезана са историјом Велике чистке која је беснела у другој половини 30-их година. Преводилац и издавач овог дела били су жртве чистке а Стаљин је учествовао у... >>>

Фотографија из 1877, која се данас чува у београдском Музеју Вука и Доситеја приказује двојицу добровољаца из времена српско-турских ратова: потпуковника Димитрија Караџића (1836—1883), сина Вука Караџића, и Јанка Вукомановића (1859—1878), сина Вукове ћерке Вилхелмине-Мине. Димитрије... >>>

Римског цара, Варија Авита Басијана, познатијег као Елагабал, пратила је још за живота репутација веома ексцентричне, декадентне и фанатичне особе, која је највероватније била претерана захваљујући претеривањима његових наследника и политичких ривала. Међутим, овакво мишљење преовладало је међу... >>>

У западној Европи златни новац готово да није био у оптицају током највећег дела средњег века. Додире са златном монетом Европа је остваривала у оним областима који су били у контакту са исламским светом, на Иберијском полуострву и у јужној Италији, као и у крсташким државама. Све до 13. века златни... >>>

Током Велике чистке у Совјетском савезу, крвавој спирали политичког насиља, оптужбе које су изрицане на рачун појединих оптужених биле су често апсурдне и готово невероватне. Ипак, и најнеобичније оптужбе су могле постати основа за изрицање најтежих казни Јосиф Висарионович Стаљин... >>>

Византијски историчар Георгије Пахимер забележио је значајну епизоду о покушају цара Михаила VIII Палеолога да склопи савез с Стефаном Урошем I (1243 1276). Савез, који је требало да запечати удаја Михаилове ћерке Ане за краљевог сина Милутина, пропао је већ на првом кораку, захваљујући обостраном... >>>

Анри од Анжуа, омиљени син француске краљице Катарине Медичи, постао је краљ Пољске 11. маја 1573. године. У ту част, као и у част високих пољских званичника који су дошли у Париз да поздраве свог новог краља, краљица мајка је одржала величанствен бал у својој новој палати Тиљерије. Тај догађај је... >>>

Исидора Секулић је била једина жена у Управном одбору Српског књижевног гласника (скраћено СКГ), ''часописа који је у историји српске периодике заузео место легенде''. Током дугогодишње сарадње долазило је до честих трзавица у сарадњи између књижевнице и часописа које су одсликавале кризе кроз које... >>>

Витешки ред Змаја или Ordo Dragonis основан је 12. децембра 1408. године, а међу оснивачима поред угарског краља Жигмунда Луксембрушког и његове супруге Барбаре налазила су се и двадесет два најугледнија властелина из Угарске и њој суседних земаља. Ред је наводно створен с циљем да се поведе борба... >>>

Барберинијева слоновача, у ствари рељеф израђен у слоновачи, представља византијски диптих са почетка 6. века. Диптих представља победоносног цара, Анастасија I или још вероватније Јустинијана I, на рељефу који пружа праву мешавину класичне, паганске, и хришћанске иконографије. Данас се налази... >>>

Да ли сте знали? Занимљивости месеца

Реч цара Душана уз његов Законик сачувана је само у Раковачком препису који је настао 1700. године1.

Владимир Вијановић, познат као „Влада Револуција“ због учешћа у студентској побуни у Београду 1968. године захваљујући глумцу Зорану Радмиловићу статирао је у телевизијској серији „Више од игре“ 1977. године. Када се сазнало о коме је реч, сцене где се он појављивао уклоњене су.1

Пре епохе Крсташких ратова, према сачуваним изворима, својеврсни рекордер по броју ходочашћа у Свету земљу био је Фулк Нера, гроф од Анжуа. Он је у Јерусалим ходочастио четири пута — 1003, 1008, 1035. и 1038. године.2

Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…

ТЕКСТОВИ

АНЕГДОТЕ

justinijan.jpg

Соломон (погинуо 544. године) био је источноримски (византијски) војсковођа и великодостојник током владавине цара Јустинијана I (на слици). Био је пореклом са источне границе Византијског царства, родом из утврђене вароши Идрифтон недалеко од Даре, главне византијске тврђаве на граници према Персији. У раном детињству је доживео повреду услед које је остао евнух. Почетком 6. века постао је секретар (notarius) Фелицисима, византијског заповедника Месопотамије. >>>

rimski-grb.jpg

Букеларији су у 5. и 6. веку у Римском (Византијском) царству били војници у приватној служби официра. У 6. веку државне власти су такође преко цивилних званичника најмиле одреде букеларија са циљем да у појединим крајевима помогну у одржавању реда и мира или у прикупљању пореза. У 7. веку сам термин је почео да означава елитне одреде из теме Опсикион у Малој Азији. Име букеларија овековечио је и назив теме Букеларион која је створена средином 8. века у централним крајевима Мале Азије. >>>

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported