Насловна страна
Добро дошли!

Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака.

Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook.

Позајмите глас Историјској библиотеци!
Readernaut
Историјска библиотека жели да учини своје садржаје доступним слабовидим особама или особама које имају потешкоћа у читању, и за то сте нам потребни ви и ваш глас!
Ако сте заинтересовани, кликните
овде!
Препоручујемо
ruvarac.jpg

Иларион Руварац је био српски историчар, свештеник, архимандрит фрушкогорског манастира Гргетег, ректор Карловачке богословија и академик. Сматра се једним од оснивача критичког правца у српској историографији. Према избору САНУ убројен је у 100 најзнаменитијих Срба.
Руварац се још као младић интересовао за српску историју, али није се школовао за историчара већ за правника и бигослова. Ипак, Руварац је усвојио најважније поставке историјског метода који је развио немачки историчар Леополд Ранке, али је и сам разумео важност извора са којима се сретао у изучавању српске историје. У свом великом опусу, Руварац је третирао теме различитог обима и различите тежине. >>>

manastir-mostanica.jpg

Манастир Моштаница је српски православни манастир који се сматра једним од најзначајнијих православних манастира у Босни и Херцеговини. Смјештен је у долини истоимене рјечице на сјеверним падинама Козаре, 12 километара јужно од Козарске Дубице и припада Бањалучкој епархији. Кроз историју, овај манастир је заузимао важно мјесто у животу Срба на овом подручју. Претпоставља се да је саграђен у 16. вијеку. Током своје дуге и бурне историје, био је чак девет пута рушен и обнављан… >>>

novcic-justina-ii.jpg

Јустин II је био источноримски (византијски) цар из Јустинијанове династије који је владао између 565. и 578. године. Рођен је око 520. године и био је син Вигилантије, рођене сестре Јустинијана I. Јустин је на престо дошао захваљујући способности своје амбициозне супруге Софије, сестричине царице Теодоре, са којом је равноправно владао све до 574. године, када је због великих војних пораза и територијалних губитака на Истоку психички оболео и постао неспособан за самосталну владавину. По избору његове супруге, заповедник екскубитора (царске гарде) Тиберије, постао је цезар и Јустинов савладар, а након четири године и наследник на византијском престолу. >>>

smederevska-tvrdjava-1.jpg

Мара Бранковић је била кћерка српског деспота Ђурђа Бранковића и једна од жена османског султана Мурата II. Након Муратове смрти, вратила се у Србију, где је одбила брачну понуду последњег византијског цара, Константина XI Палеолога. Уживала је велико поштовање и имала је знатан утицај како на свог мужа, Мурата II, тако и на његовог наследника, Мехмеда II Освајача, који је она користила како би помогла и заштитила хришћане у Османском царству. Мехмед јој је доделио неколико поседа, између осталих и онај у Јежеву (данас Дафни у Грчкој, југоисточно од Солуна) одакле је неуморно деловала све до своје смрти 1487. године. >>>

herman-henrih-parsifal.jpg

Парсифал (немачки Parsifal) је опера немачког композитора Рихарда Вагнера. Вагнер ју је дефинисао као Bühnenweihfestspiel - представу за освећење позорнице. Првобитно је била намењена за извођења искључиво у његовој оперској кући у Бајројту крај Минхена. Била је то његова последња опера, премијерно изведена 26. јула 1882. Дириговао је Херман Леви, Вагнеров пријатељ јеврејског порекла. Парсифал је заснован на средњовековној легенди о витезу округлог стола Парсифалу. О њему су писали велики средњовековни песници Кретјен де Троа и Волфрам фон Ешенбах (Вагнер је као извор користио Ешенбахово дело, које је прочитао још 1845). Парсифал је био отац још једног легендарног витеза, Лоенгрина, кога је Вагнер изабрао за протагонисту своје раније опере. >>>

ОстракизамВиријатов устанакЈован VI КантакузинБан БорићБајазит IМировна нота Бенедикта XV (1917)Јован ВладимирОдевање Срба у Хабзбуршкој монархији 18. векаСрпско војно племство у Војној граници 18. векаЖофроа де ВилардуенГеоргије МагарашевићПетар ТекелијаАна СавојскаСтефан МусићПолемика Вука Караџића и Милована ВидаковићаМилован ВидаковићПарсифалСрпска војска у БизертиМанастир МоштаницаРихард ВагнерДимитрије ДавидовићКонстантин ВеликиМарија МедичиДвор у средњовековним српским земљамаСредњовековни српски владарМавро ОрбинАларих IИларион РуварацМара БранковићЈустин IIБрунхилда од АустразијеЦарица СофијаБитка на ЈармукуСтара српска књижевностЈустинијан II РинотметСвети СаваИраклијеКтиторска делатност Светог СавеСулејман I ВеличанствениСвета ЈеленаЛеовигилдКонстантин IVПад Београда (1521)Андроник I КомнинХиспанијаВизиготска ХиспанијаСимонидаЦарица ТеодораПетар ВеликиВелизарОпсада Београда (1456)Деколонизација АфрикеМуслиманско освајање Иберијског полуострваДон КихотВизиготиМигел де СервантесЗападно римско царствоКарло VСтефан ДушанЂауме I од АрагонаАлмогавери
Рекли су…

Који је пољски краљ, по твом мишљењу, био најглупљи ?[...]Ја ћу ти рећи да је најглупљи пољски краљ био Јан Собјески, и то зато што је ослободио Беч од Турака. А најглупљи руски цар сам ја, јер сам помогао Аустријанцима да угуше мађарску буну.

Николај I (1825—1855), руски цар, у писму из 1854. упућеном генералу ађутанту грофу Ржевуском

Препоручујемо…

Кажи ми како се зовеш, и знаћу какав си

Имена постоје од кад је света и века. У појединим историјским периодима и културама била су мање или више важна, па су у складу с тим била мање или више занимљива, инвентивна, богата, и било их је у мањем или већем броју, али нема те људске заједнице на овом свету у којој имена не постоје. Имена су често носила разноразна значења, па су тако, осим што су именовала свог носиоца, такође говорила доста о њему самом: о његовом пореклу, карактеру, месту у породици, физичким и психичким особинама и сл. Има веровања да одређена имена могу да штите или дају одређене особине својим носиоцима, а такође је било непожељних, чак забрањених имена. >>>

ciceron.jpg

Писци дела о Николи Копернику користили су своја биографска излагања за промоцију својих космолошких и националних идеја. Иако су се први биографи уздржавали од просуђивања вредности Коперникове космографије, потоњи писци се нису устручавали да позитивно или негативно валоризују његово дело. Са... >>>

Неке анегдоте о познатим историјским личностима граниче се са фантастиком. Једна од таквих анегдота јесте и она када је персијски краљ, Ксеркс I, наредио да се избичује море Ксерксове слуге бичују море Извођач: Милорад Божић. Ксеркс I, персијски цар, за време Другог... >>>

Латинско, западно, хришћанство је између 11. и 13. века доживело изузетан успон маријанског култа, односно специфичног облика поштовања Девице Марије. Овај култ ће доживети бројне измене и биће доктринарно уобличен тек у 19. веку. Територијални и популациони опсег култа такође је доживео значајно... >>>

Наслов ове слике Хијеронимуса Боша заснован је на фламанској пословици: „Свет је као кола сена, одакле свако носи све што може . Такође се може ставити у везу са цитатом из пророка Исаије из Старог завета (Исаија 40, 5): „ Да је свако тијело трава и свако добро његово као цвијет пољски. ... >>>

Краљ Милутин је према историјским изворима имао пет жена, мада се историчари још увек нису сложили ни око броја ни око њиховог редоследа. Краљ Милутин, фреска из манастира Студеница Извођач: Мира Костовић. Прва Милутинова жена је била Српкиња Јелена племенитог рода која је... >>>

Словеначки филолог Јернеј Копитар (1780—1844) осмислио је у својим делима пут којим би требало да течe културноисторијски развитак јужнословенских народа. Његове идеје биле су условљене како сложеном теоријском, филозофском и историјском позадином, тако и конкретним политичким и културним приликама... >>>

Успех дана „Д“ умногоме треба да се захвали лукавости једног Каталонца, двоструког шпијуна из Другог светског рата Ђоан Пужол Гарбо Извођач: Марија Лазаревска. Каталонац Ђоан Пужол (кат. Joan Pujol), алијас Гарбо, био је двоструки агент који је радио за Британце и за... >>>

Исидора Секулић је била једина жена у Управном одбору Српског књижевног гласника (скраћено СКГ), ''часописа који је у историји српске периодике заузео место легенде''. Током дугогодишње сарадње долазило је до честих трзавица у сарадњи између књижевнице и часописа које су одсликавале кризе кроз које... >>>

Козарска Дубица, мали град на сјеверозападу Босне и Херцеговине, са богатом историјом. Због бурне прошлости многа материјална свједочанства неповратно су изгубљена. Дубички топ једно је од ријетких оваквих свједочанстава. Дубички топ, савремена фотографија. Извођач: Марко... >>>

Најкраћим ратом на свету сматра се рат који се збио 27. августа 1896. године између Британске империје и султаната Занзибар, и који је трајао читавих 38 минута. Рат је био објављен у 9.02 а приведен је крају већ у 9.40. Британски морнари поред заробљеног занзибарског топа, након рушења и... >>>

Да ли сте знали? Занимљивости месеца

Римски цар Луције Вер (161—169) имао је обичај да своју дугу коврџаву плаву косу посипа златним прахом по узору на римске богове1.

Владимир Вијановић, познат као „Влада Револуција“ због учешћа у студентској побуни у Београду 1968. године захваљујући глумцу Зорану Радмиловићу статирао је у телевизијској серији „Више од игре“ 1977. године. Када се сазнало о коме је реч, сцене где се он појављивао уклоњене су.1

Пре епохе Крсташких ратова, према сачуваним изворима, својеврсни рекордер по броју ходочашћа у Свету земљу био је Фулк Нера, гроф од Анжуа. Он је у Јерусалим ходочастио четири пута — 1003, 1008, 1035. и 1038. године.2

Најновије… Из архиве Историјске библиотеке…

ТЕКСТОВИ

АНЕГДОТЕ

ptolomej-v.jpg

Клеопатра I била је ћерка селеукидског краља Антиоха III Великог и Лаодике III, ћерке понтског краља Митридата II. Доцније је удата за краља Египта Птолемеја V Епифана из династије Птолемејида (на слици). Била је прва птолемејска краљица која је била савладарка свог мужа и регенткиња у име малолетног сина, Птолемеја VI Филометора. умрла 176. пре н. е. >>>

galsvintina-smrt.jpg

Галсвинта је била визиготска принцеза и краљица Неустрије. Била је кћерка визиготског краља, Атанагилда, који је, да би успоставио боље односе са северним суседима, Францима удао своје две кћерке, Галсвинту и Брунхилду, за два франачка краља, Хилпериха I и Зигеберта I… >>>

Уколико није наведено другачије, садржај ове странице је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported