| Добро дошли! |
|
Историјска библиотека је енциклопедија на српском језику у којој можете наћи занимљиве текстове из области политичке и војне историје, као и историје књижевности. Ако смо вам се свидели, ако имате неки предлог или конструктивну критику, упишите се у нашу Књигу утисака. Historical Library is an encyclopedia in Serbian language in which you can find interesting texts about different subjects from political and military history. If you liked us, if you have any suggestion or constructive objection, please, sign into our Guestbook. |
| Позајмите глас Историјској библиотеци! |
|
Ако сте заинтересовани, кликните овде! |
| Препоручујемо |
 Српска војска у Бизерти подразумева делове српске војске из Првог светског рата који су боравили у француској бази у Бизерти у Тунису. Након повлачења српске војске кроз Албанију 1915. године поједини контигенти су упућени у Бизерту, као и у друге француске базе у северној Африци док је највећи део евакуисан на острво Крф. Српске трупе и малобројни цивили су у мањем или већем броју током целог рата боравили у Бизерти. >>>  Двор у српским средњовековним земљама је означавао пребивалиште владара или другог достојанственика али и место одакле је вршена власт. Речју двор првобитно је означавана кућа уопште да би се тек касније њего значење ограничило на раскошна боравишта владара и властеле. У смислу архетектонских решења боравиште владара била је кућа, пространија од обичних кућа властеле и зависног становништва. >>>  Стефан Урош IV Душан је био српски средњовековни владар, први српски цар и девети владар из династије Немањића. Био је син Стефана Дечанског и отац последњег владара из династије Немањића, Стефана Уроша V, познатог још и као Урош Нејаки. На власт је дошао 1331. године након што је свргао са престола свог оца, Стефана Дечанског. Подржавала га је властела која је тежила новим походима и освајањима, па је Душан већ исте 1331. године предузео први поход који, међутим, није довео до значајнијих територијалних промена. После тога извео је више освајачких похода на рачун Византије користећи се често унутрашњим немирима у Византији. Значајно је проширио државну територију ка југу. Поред Византије сукобљавао се са Угарском која је имала освајачке претензије на српске територије али и са Босном око Захумља. >>>  Муслиманско освајање Иберијског полуострва, које је отпочело 711. године, представља изузетно важан догађај како у историји Шпаније и Португала, земаља које се данас налазе на Иберијском полуострву, тако и Европе уопште. Освајање се одиграло муњевито — у року од само 7 година (711—718), у неколико међусобно неповезаних похода, са не више од 25.000 војника и релативно малим бројем отворених битки, муслимани су успели да овладају готово целим полуострвом осим планинских крајева на северозападу који, по свој прилици, захваљујући својој неприступачности и оскудности, нису били довољно привлачни за освајање. >>>  Велизар је био истакнути војсковођа византијског цара Јустинијана I који је, углавном успешно, водио ратове против Персијанаца на источној граници Царства, против Вандала у Африци и Острогота у Италији.Велизар је био нешто млађи од Јустинијана, али прецизна разлика у годинама између цара и његовог највећег војсковође није позната. Може се само претпоставити да је рођен између 500. и 505. године. Место Велизаровог рођења је ипак забележено. У питању је било село Германија у Доњој Мезији (данас село Сапаревска Бања у западној Бугарској у близини Ћустендила/Велбужда). Судећи по имену, Велизар је припадао романизованом слоју становништва Балкана, можда је био пореклом Трачанин или чак Гот. >>> |
| Рекли су… |
Који је пољски краљ, по твом мишљењу, био најглупљи ?[...]Ја ћу ти рећи да је најглупљи пољски краљ био Јан Собјески, и то зато што је ослободио Беч од Турака. А најглупљи руски цар сам ја, јер сам помогао Аустријанцима да угуше мађарску буну. Николај I (1825—1855), руски цар, у писму из 1854. упућеном генералу ађутанту грофу Ржевуском |
| Препоручујемо… |
Прво раздвајање сијамских близанаца Византинци су посвечивали велику пажњу медицини, додуше само њеном практичном делу, тако да иако нису дали велике доприносе у области анатомије, физиологије и патологије, свакако су значајно унапредили области хирургије, дијагностике, терапије, фармакопеје и фамације. О високим дометима византијске медицине, пре свега, хирургије, сведочи и један надасве необичан догађај о коме у различитом обиму извешавају Теофанов настављач, Симеон Логотет, Јован Скилица и Михаило Глика… >>>  |
Неријетки су случајеви да су физичке мане, посебно у средњем вијеку, онемогућиле остваривање политичких амбиција. Тако је Јована Анђела, који је био страшно амбициозан и жељан царске круне, а поред тога и способан и предузимљив, цариградско становништво ипак спријечило да се попне на византијски... >>> Визиготска држава у Хиспанији која је постојала од почетка 6. века па све до почетка 8. века, имала је ценовник људиских живота: цене су биле различите за мушкарце и жене, племиће и слуге, хришћане и нехришћане Визиготски краљ, Леовигилд Извођач: Мирела Пајовић. ... >>> Промене у схватању значаја појединца водиле су променама у схватању детета. Средњовековна уметничка дела углавном приказују дете као малог човека, без јасне диференцијације овог животног доба. Откривање детета текло је споро а као прекретница у уметничкој перцепцији детета сматра се дело фра... >>> Због страхота грађанског рата који је у Русији вођен након Октобарске револуције, велики број избеглица је широм света потражио уточиште, те су многи од њих стигли и у Краљевину СХС. Међу њима је највише било Руса који су се лако уклапали у српску и југословенску средину која је традиционално била... >>> Да ли сте знали како се зове чувена гусарска застава са мртвачком главом и двема бутним костима? А да ли знате како је добила име? Џоли Роџер Извођач: Мирослав Шолти. Џоли Роџер, добро познату гусарску заставу која приказује на црној позадини мртвачку главу са две укршене... >>> Истакнути српски историчар књижевности Павле Поповић (1868—1939) развијао је концепт југословенске књижевности у више својих дела током неколико деценија. Овај концепт код Поповића је првобитно био део југословенске пропаганде у Првом светском рату, која је требало да послужи за оправдање тежње ка... >>> Поводом постављања Мештровићевог дела, кипа Победника, развила се у београдској јавности 1927. године читава полемика, вођена неретко на врло ниском нивоу. Овом полемиком исказана су конзервативна схватања једног дела београдске јавности. Критичарима је сметао наг споменик и недостатак српских... >>> Када је султан Селим (1512 1520) хтео да од хришћана у свом царству одузме све цркве, патријарх Теолепт је успео да пронађе тројицу јаничара који су сведочили да су као чланови гарде султана Мехмеда Освајача присуствовали чину предаје неких цариградских четврти и да су због тога цркве у овим... >>> Послије половичних успјеха румелијског беглербега Мехмеда Соколовића у Угарској 1551. године, и смрти фратра Ђорђа Утјешиновића који се налазио у дослуху са османским властима, султан Сулејман Величанствени (1520—1566) наредио је сљедеће године поход на остатке угарске државе. Овог пута поход је... >>> Житије деспота Стефана Лазаревића које је изашло из пера Константина Филозофа представља специфичан текст старе српске књижевности. Иако је несумњиво стварао у складу са основним поетичким начелима хагиографије, Констнантин Филозоф велику пажњу посвећује политичкој и војној делатности деспота... >>> |
| Да ли сте знали? | Занимљивости месеца |
|
Едвард I (1272—1307) је био први краљ Енглеске који је говорио енглески језик.1 |
Владимир Вијановић, познат као „Влада Револуција“ због учешћа у студентској побуни у Београду 1968. године захваљујући глумцу Зорану Радмиловићу статирао је у телевизијској серији „Више од игре“ 1977. године. Када се сазнало о коме је реч, сцене где се он појављивао уклоњене су.1 Пре епохе Крсташких ратова, према сачуваним изворима, својеврсни рекордер по броју ходочашћа у Свету земљу био је Фулк Нера, гроф од Анжуа. Он је у Јерусалим ходочастио четири пута — 1003, 1008, 1035. и 1038. године.2 |
| Најновије… | Из архиве Историјске библиотеке… |
|
 Фернандо III од Кастиље и Леона (шп. Fernando III de Castilla y de León), Светац (шп. el Santo), био је краљ Кастиље (1217—1252) и Леона (1230—1252). Рођен је у манастиру Валпараисо, у Замори 1198. или 1199. године, а умро је у Севиљи 1252. године… >>>  Алмогавери, алмогавари или алмугавери, били су плаћеници у служби арагонско-каталонских краљева, Ђаумеа Освајача (на слици) и Переа III Великог који су се борили у пограничним пределима против муслимана у XIII веку у доба Реконкисте. Били су познати као изузетно вешти и надасве храбри, али и веома агресивни и сурови ратници. На непријатељској територији су живели од пљачке, а у доба мира су обично проузроковали проблеме пљачкањем сељака и честим тучама. >>> |
